Radmila Karaklajić - Bokeljska noć

Bokeljska noć
Tekst: Maja Perfiljeva

Jedne će se noći lude
zapalit u nama vatre,
čudit će se moje vale,
kako zanos budi ljude.

Srce jednom mora planut
za sav život, za sve dane,
nekad mora poslije tuge
vjetar nosit naše lađe.

Zasjat će palaci, antike, tarace,
ćakulat će šjore, cije Gracijane.
Svi oriđinali i sve karampane,
hodit će na feštu za nas, Kotorane.

Ali kada nakon slavlja
opet dođu noći duge
divne, plave, moje vale
znat će tješit svoje ljude!

Srce jednom mora planut
za sav život za sve dane,
nekad mora poslije tuge
vjetar nosit naše lađe.

Zasjat će palaci, antike, tarace,
ćakulat će šjore, cije Gracijane.
Svi oriđinali i sve karampane,
hodit će na feštu za nas, Kotorane!